Loisaida
Le Blog of Clem & Sven à Lower East Side, Nueva York, now continues à Zagreb, Hrvatska
Monday, January 29, 2007
Sunday, January 28, 2007
Reservoir Blog

La photo du post précédent montre notre nouvelle étagère, trouvée sur le trottoir pas loin de chez nous. Tous les jeudis, c'est les encombrants et les gens fauchés se meublent là-dedans. Des copains déjà ont récupéré un fauteuil, un futon, un canapé, une table basse, un lit et une télé (qui marche). Et c'est comme ça qu'on a trouvé les étagères, la table, le miroir et la chaise de bureau qui nous manquait dans notre nouvelle chambre. Même pas besoin d'aller chez Ikea! Il fait tellement froid en ce moment que l'étagère a gelé quand on l'a lavée avant de l'emmener chez nous. Mais maintenant, plus de piles de livres un peu partout! C'est le début du semestre, Sven vient d'acheter une douzaine de bouquins, il ne lui reste plus qu'à les lire maintenant!
Sinon souhaitez-moi bonne chance, j'ai un entretien d'embauche lundi à la Maison Scandinave...
Saturday, January 27, 2007
subota je dan za kinesku brokulu

Osim toga dani prolaze u čitanju. Što se toga tiče posla ima preko glave, i to u kategorijama: knjige za kolegij koji slušam, knjige po kojima kopam u procesu definiranja teme, knjige koje bi mi mogle biti korisne, knjige koje bi se možda dalo iskoristiti, one koje su potencijalno zanimljive, te knjige koje su mi ljudi preporučili a ja nisam stigao pročitati u prošla 4 mjeseca. Ali danas je kao subota pa pokušavam iskulirati je me inače konstantno pere stres zbog filinga da "samo čitam" a ne radim "ništa korisno", odvratno (ali poznat mi je osjećaj otprije par g.).
Uglavnom, kako sam naslov kaže, danas smo se spustili par blokova južno u chinatown u tradicionalnu subotnju špežu. Inače me progoni pitanje kako se na našem kaže "dumpling" i "noodle" pa ako neko zna neka javi. (Noodle bi mogo bit rezanac.) Osim opisane smrznute svakodnevice, dobra je vijest da sam (po treći put: napokon) bratu uspio poslati "affidavit of support" da zatraži američku vizu. Trebalo mi je nekoliko dana i puno telefoniranja da dobijem informaciju o tome koji od milijardu formulara trebam ispuniti (I-134). Razmišljam da viznoj avanturi legalnog alijena posvetim jedan cijeli post, ali nekako nisam siguran da mi se da ponovo prolaziti kroz sve to... Tako je to kada je imigracijska politika & procedura malo fašistička.
PS: Ne zaboravite kliknuti na link NYC photos 99% by Clem za još slika (ima dosta iz kvarta).
Sunday, January 21, 2007
Il a neigé!

Sven m'a offert un nouvel appareil pour remplacer l'ancien, donc j'ai la preuve en images qu'il a neigé dans les "community gardens" (ou pocket parks) du quartier. Il y a vraiment beaucoup de ces jardins, 2 ou 3 par rue, et tous différents: certains ont l'air de terrains vagues, jonchés de vieux objets abandonnés, d'autres sont de vrais jardins où les voisins s'occupent des arbres et des plantations, mais les meilleurs sont ceux qui sont remplis de sculptures et autres projets artistiques. Je prendrai plus de photos bientôt mais aujourd'hui il faisait trop froid aux doigts!
J'ai aussi rajouté des images de notre quartier, Loisaisa. Sven et moi, on adore habiter ici (à part quand l'appart est inondé, voir la photo au post précédent), il y a pleins de bars excellents et pas "hip" (qui se la pètent pas quoi) avec des concerts presque gratuits tous les soirs (dont une soirée géniale tous les lundis: un karaoké rock'n'roll avec un vrai groupe! trop drôle). Juste en face de chez nous, il y a un endroit bizarre, on se demandait ce que c'était, il y a juste écrit The Stone en tout petit sur la porte vitrée, on voit des chaises à travers et des gens qui sortent mais jamais d'affiches pour des concerts ou du théâtre. Grâce à Google, on sait maintenant que c'est le club de John Zorn! chaque mois, il invite un artiste à faire la programmation. En janvier c'est Steve Coleman, donc on ira voir du jazz la semaine prochaine.

Friday, January 19, 2007
zima : snijeg 1 : 0
Svi se čudom čude vremenu jer zima je a nema snijega, navodno nikad ovako dugo još od 1878. Ja sam se ipak uspio prehladiti pa sam kunjam doma i čitam domaću zadaću za (napokon književni) kolegij koji slušam ovaj semestar, Human Rights & Cultural Politics. A to sve kao dio paklenog plana da u što skorijem roku dobijm jasnu ideju na šta ću konkretno potrošiti iduće (bar) 2ipo godine života... Uskoro moram IIE-u (organizaciji koja mi je dala stipendiju) podnijeti izvještaj o dosadašnjim aktivnostima: to će isto bit veselo.
Jučer je bio još jedan sastanak oko događaja koji planira organizirati grupa studenata amerikanistike s kojima sam bio u seminaru prošli semestar. (Inače, na odsjeku na kojem trenutno boravim, društveni/politički aktivizam se potiče--organizacijski, idejno, financijski, to im je doslovno dio obrazovnog programa!--zbog čega se bojim da ću obolit od šizofrenije: progone me mračne usporedbe s Filozofskim.) Zbivanje nosi radni naziv "Immigrant Justice" i vezano je uz gomilu sličnih aktivističkih akcija koje se odvijaju po NYu i šire. Bit će to nešto kao okrugli stol na koji se planira dovesti predstavnike raznih grupa koje rade s imigrantima i drugim obespravljenim manjinama. Ljudi mi kažu "stanje je alarmantno," "kriza je" i "nikada stvari po pitanju imigracijske politike nisu ovako loše stajale". Osim toga, niko ne dolazi sebi od Busheve nove "strategije" u Iraku. Mada, kontam, većini je ljudi ovdje totalno normalno na televiziji vidjeti slike američkih vojnika kako se ukrcavaju na avion koji će ih odvesti u Irak (ili... negdje) da malo ratuju. Bizarno.


Tuesday, January 16, 2007
KUD Tić: u neposrednom dodiru s istorijom
Novo ime na muzičkoj sceni koja misli globalno a radi lokalno je Kud Tić (aka Shalabachter) s albumom Zgvazetto Gomitulo. Isti možete skinuti ovdje. Moj favorit: "instiski", stvar u kojoj uz povik Jah Rastafari! saznajemo o partizanu koji nikada prije nije imao "tako intenzivno osećanje da je u neposrednom dodiru s istorijom"... Ali vrijedi poslušat cijelu ploču (npr. "djeza" će vas neizbježno razveseliti i razbuditi!).
Thursday, January 11, 2007
Happy New Year everyone

Jusqu'à hier, c'était le premier hiver depuis 1878 où il n'avait pas neigé avant janvier à New York. Mais il a neigé à Central Park pendant 15mn hier... forcément j'étais pas là! et pis la neige a pas tenu, alors ça compte pas.
Le jour de Noël, Nina est venue nous rendre visite d'Iowa City et on a fait les touristes avec elle pendant nos vacances. On a fait tout ce qu'on avait pas eu le temps de faire jusqu'ici: se balader dans les quartiers de Chelsea et Hell's Kitchen, aller à Brooklyn à pieds en prenant le Brooklyn Bridge, aller au Metropolitan Museum... Et Sven a rajouté un lien vers nos photos sur la colonne de gauche: NYC photos 99% by Clem. Y'a qu'a cliquer!
Pour le jour de l'an, on est allés à Brooklyn, d'abord voir des feux d'artifices dans Prospect Park (rien à voir avec Berlin mais bon c'était bien quand même) et après danser dans notre bar préféré, Barbès. Musique des Balkans et rakija serbe (qu'on a achetée ici, dans le Queens où il y a une communauté croate) , on a rencontré plein de gens, c'était excellent mais un peu bizarre de ne pas être avec le Comité Jour de l'An de d'habitude...
Monday, January 08, 2007
Padaline Pank
Na slici: križanje Bowery i druga ulice, tzv. "Joey Ramone Place", sudeći po vedrom nebu slikano Prije Potopa. Buble je znalački pitao di je to i išao vidjeti nekidan. Još slika, zahvaljujući Clem, na uobičajenom mjestu. Domaća zadaća: među slikama pronaći Chelsea Hotel, u kojemu je, prema predaji, Sid ubio Nancy. Tu sam u blizini kupio šarenu trzalicu na kojoj piše: "Sid Loves Nancy".
Tuesday, January 02, 2007
NG007
Sunčani 31. dvanaesti počeo je buvljakom u Hell's Kitchenu gdje je Dunja već isprobavala drugi par čizama (premale). Međutim kasnije je naletila na predivne cipele u duginim bojama za ništa para, a Clem je kupila za deset $ čizme za kišu i još par stvari (zaboravio), a Nina šarenu torbu, a ja nisam kupio ništa. Onda smo zasjeli na kahvfu u obližnji Cupcake Cafe (9 av i 39 st--preporučujem) i skovali plan za tzv. Doček. Pa smo krenuli po planu:
Prvo: u Astoriju po vino & šljivu, u dućan krcat pićima sa sve 4 strane svijeta (Dunja pita prodavačicu, u dućanu usred Queensa: "Oprostite di držite hrvatski alkohol?" "Dvije police ljevo," ladno odgovara žena.)
Drugo: burek (ko s mesom, ko sa špinatom) u Djerdanu. Na vratima je pisalo: "The best burek in town". Gazda je pričao bosanski kako njegov poznanik "slavi dva krismusa", a mala za kasom je pričala s američkim naglaskom a engleski s bosanskim.
Treće: kuliramo malo kući, pa dolaze Dunja i prijatelji (Eric, koji nas ubrzo napušta) i Su iz Koreje, pa krećemo prema Brooklynu: plan je dočekat Novu u Barabesu di svira kao neki balkanskociganski bend (Zagnut Cirkus Orkestar), ali sve odreda Amerikanci. Nakon toga kontamo se čut s Victorijom pa joj se pridružiti na nekom partiju, negdje.
Podzemna je krcata, a pred Barbesom ljudi. Lik koji tamo radi ne pušta nas unutra. Kao vatrogasna pravila. Sad mi normala (balakanska je večer) pokušavamo ipak nagovoriti lika, ali uzalud, čovjek je postojan kano klisurina. Zasad odustajemo i pičimo u Prospect Park na vatromet. To ispada okej. S još nekoliko 100tina bruklinaca gledamo vatromet kroz gole grane velikih stabala, pijuckamo gorenavedenu šljivu (zaboravili ponijeti vino), povremeno vrisnemo s gomilom, i eto nje (2007). Su nas uči kako se kaže "sretna nova godina" na korejskom ali nije lako. Ispada da je najlakše na francuskom: bonané!
Iz drugog pokušaja upadamo u Barbes i još nam tip oprašta jednu kartu, živio majstore. Bend svira, na momenta zvuči preautentično/prejeftino, živa tezga, ko bi reko, baš ko svadba, žena pjeva iz petnih žila, prostor je minijaturan, u njemu se miješaju srbi hrvati koreanci amerikanci i orkestar u magli šljive & pive. Pričam s likom iz Beograda koji je tu od '92 i koji je (naravno) bio u vojsci u Puli, u Rojcu konkretno. Upoznajem i Anu (isto iz Bg) koja je s mužem dobila zelenu kartu na lutriji. Razmjenjujemo brojeve telefona. Oko pet sve se pretvara u preveliki kaos pa krećemo nazad na Manhattan. Spavam u vlaku (mrak).
Kada smo izašli iz podzemne padala je kiša, grad je bio pun ljudi a mokra cesta puna žutih taksija. Na putu prema kući (po zaboravljeno vino) stajemo na falafel za dolaženje sebi, trpam tonu ljutog umaka, nije loše, sjedimo, svira neki idiocki tehno, žvačem i pitam se kako to ekipa koja tu radi podnosi, ali božemoj. Doma su Maxime i Pascal koji su se pogubili na povratku s neke fešte i dosta im je svega. Mi ipak preslušavamo nekoliko hitova po izboru DJ bunila (neću neću dijamante, ah kakva sreća, radnička klasa odlazi u raj, hladan kao led), Nina ide spavati, a Dunja Clem i ja idemo đir do Mehanate, nedavno nanovo otvorenog bugarskog kluba u kojem je četvrtkom di đej pjevač iz Gogol Bordella, pa kao to je eventualno dobar znak. Ispostavlja se da možda i nije: mjesto u ovaj rani sat izgleda opskurno, zabavi je očito kraj i tu su još samo likovi obrijanih glava u crnim kožnjacima i zlatnim lancima. U podrumu svira odvratna muzika. Jedina osoba koja pleše je Crnkinja u lepršavoj bijeloj haljini. Na platnu se vrti video nekog transvestita s bradom. Gledamo se, i odustajemo (uglavnom zbog ovih u kožnjacima).
Kraj: Dunja odlazi u potragu za podzemnom, Clem i ja hodamo kući. Smeće, papiri, zgužvani komadi kartona, neizvjesna budućnost, plastični šeširi, rigotina, crne vreće smeća, sjaje se na kiši, trče štakori, teturaju tipovi u ženskim bundama. Kiša pada nezaustavljivo.