a u knjižnici glavoboljna tropikana

Vrijeme je odvratno od jučer: vlaga + temperatura rastu, oblaci se skupljaju, kiša ne pada. Sukladno tome mene rastura glava unatoč obilnim zalijevanjem jutarnjim i popodnevnim kavama. Sjedim u (klimatiziranoj) knjižnici koja je skoro potpuno prazna. Ovdje je jučer bila svečana dodjela diploma zbog koje je ogradama bio zatvoren Washington Square Park, naime na ceremoniju se zainteresiranima naplaćivao upad. Znači na šestom katu sa sparnim pogledom na Chrysler ostali su samo okorjeli knjižničari, fukara & ra/ja. Mreža je očajno spora pa nikako da mi se aplouda stvar koju sam htio podijeliti sštovanimštiocima--strpljenja dakle.
Inače ovdje generalno vlada zatišje. Planiramo lipanjsko putovanje po Ju Es ov Ej i, za kraj šestog (Clem) i početak sedmog (ja), povratak u Juropu. Ne odlazimo isti dan zbog idiockih komplikacijama s putničkim agencijama i aviokompanijama o kojima mi se uopće više ne da i ne mogu. Evo ovo sranje sad stoji na 1%, poludiću. Sutra bi valjalo početi pakirati i brodom slati kući knjige, kojih se nakotilo poprilično. Prekjučer smo roštiljem i tortom iznenadili Maxima koji za par dana odlazi nazad u Pariz. Onda samo otišli na nešto šta se zvalo "Europe Day Party" u Galapagos, jer bio je 9.5., Dan Evrope, za koji niko od mojih prijatelja iz EU nije siguran da je ikad čuo. A u knjižnici slušam zvuk klime od kojeg me sigurno neće prestat boliti glava jer za zadnji seminar dugujem poveći text, i to za 25. maj, Dan mladosti. Dan ovaj, dan onaj, vrijeme je zbrdazdola. Mreža me ignorira, ništa od muzike za danas. Disciplina, nadajmo se, biće veća.
Gle sad radi! Dobro onda, za strpljive i željne fankih nota, Cymande, i kompozicija Brothers on the Slide (6M).