Ma nam je ljepo.

DAN, EXT: najteže je početi...
B: treba biti dijalog!
L: dobro, ma ne bih htio previše nešto ono da se vidi da mi nešto kao radimo a zapravo ni sami ne vidimo da se nešto ondje događa sa svima njima, a usput je ono nee, freakin' show.
B: da, i ja se slažem.
L: i šta sad?
B: zašto daska? zašto most? zašto dva?
L: zašto dva? zašto most? zašto daska?
B: dobro si primijetio prije, ono što si izbrisao, da se tu radi o horizontu.
L: premalo se općenito priča o horizontu i čitavoj filologiji prezbiterijanske privlačnosti koja se reflektira na židovske noklice. Iako, ako pogledamo istini u oči, nemamo se čega stidjeti.
B: da, mislim da govoriš o horizontu očekivanja. danas ja recimo nisam očekivao da ću vidjeti konji otok.
L: niti one ruske balalajke i ruske mornare obučene u američke uniforme, našu braću.
B: mene je recimo dirnula Džesika, ali me dirnuo i atlantik. Za nožne prste.
L: ma, prekrasno je to. mislim, ono lijepo je to.
B: to je baš zgodno. puno recimo zgodnije od mene, ha, ha, ha...
L: znas, ono čudno je da si baš to spomenuo, jer kad se iz prikrajka šulja šarena papiga a pored je zmija, nekako ti je drago da su tu Nathanovi hod dogovi, ma, kuiš, i š š š
B: Kužim. E. Mislim da se razumijemo. Zapravo mislim da je svima jasno o čemu pričamo. Jelda, Svene?
Sven: imajte na umu one koji čitaju
L: svakako, zaimanje u prostor očekivanja ipak zahtjeva pomalo radikalne promjene...
B: Hmmm. Da. E.
L: E.